Danica Nović

Žene se moraju držati zajedno

Danica Nović jedna je od najuspješnijih poduzetnica u BiH. Iako rođena u Kikindi, živi i radi u Derventi a za čitateljice poduzetna.ba podijelila je dio svoje priče o uspjehu ali i probleme s kojima se sreće u poduzetništvu. Danas vodi Hotel i medicinsku laboratoriju.

Žene se moraju držati zajedno

Otkuda vi u Derventi?

Ja sam rođena u Kikindi,  srednju medicinsku školu - sanitarno ekološki smjer  sam završila u Šapcu. Nakon srednje škole sam  studirala u Beogradu, po zanimanju sam sanitarni inspektor, i nisam planirala u životu da se bavim biznisom. Moj suprug je iz Dervente te sam udajom za njega došla u ovaj grad. Rano sam ušla u biznis, prvu priliku sam dobila u 23. godini kada sam dobila funkciju v.d. direktora akcionarskog društva KLAS u Derventi i tu sam bila 5 godina direktor i hajmo reći to je bilo uspješno, ali nekako vatreno krštenje. Milsim da je privatni biznis lakše voditi nego akcionarsko društvo, jer sve je komplikovanije - upravni odbor, nadzorni odbor, skupština akcionara i sve ostalo što je meni tako mladoj bez nekog radnog iskustva povjereno ali eto nekako sam se u tome snašla. Znate kako je to, kada kažu tebi to dobro ide i onda  stalno dobijate sve veći zadatak. Kasnije ulazila u sve ozbiljnije poduhvate. Naša firma, se najpre bavila prodajom nafte i naftnih derivatima. Zapravo mi smo prelazili iz jedne u drugu djelatnost.  Imali smo i  autocentar - prodaju polovnih automobila do 2011. godine.


Vlasnica ste hotela i to u ne baš turistički atraktivnoj lokaciji, kako uspjevate?

Hotel je izgorio u ratu, a 2010 smo ga kupili, renovirali i otvorili i evo sada radimo uspješno već  9 godina. S obzirom da smo u manjem gradu mi smo zadovoljni, imamo dobru ponudu za organizaciju seminara, i baš ta pozicija Dervente je nešto što je nama dosta doprinijelo u radu. Derventa je u centralnom delu  bivše Jugoslavije tako da je pogodno mjesto za međunarodne seminare. Podjednako udaljena od  Zagreba ,Beograda i Sarajeva. Nekada nam problem predstavlja nedovoljan kapacitet za velike seminare. Neke od međunarodnih firmi koje posluju u  Hrvatskoj, Srbiji i Bosni organizuju seminare i treninge svojih uposlenika baš kod nas u Derventi.


Organizujemo svadbe, vjenčanja, proslave, po tome smo sigurno i lideri u okrugu. Imali smo  svadbe mladenaca iz  Banja Luke, Srbca, Prnjavora, Doboja. Tako da mogu reći da se trudimo da pratimo trend u organizaciji vjenčanja. Organizovali smo i sajam vjenčanja kod nas u hotelu. Hotel ima kapacitet 54 soba od kojih smo opremili  27. Od toga jedan apartman, dva poluapartmana, dve porodične sobe. Ukupno 56 raspoloživih kreveta. Što se tiče dodatnog sadržaja imamo lobby bar, restoran, jedan klub i frizerski salon. 

Mi smo prije dvije godine otvorili medicinsku laboratorij za analizu krvi- LABTEST. Zaista uzivam i volim to da radim.  Ja radim uglavnom na prijemnom pultu, na izdavanju rezultata, sugerišem pacijentima šta bi trebalo da urade od analiza, i to me nekako ispunjava. Taj posao me ispunjava i imamo divan i stručan tim u kolektivu sa kojima je zaista zadovoljstvo raditi.

Pa kako izgleda vaš radni dan?

Otprilike, ja od 7 sati pa do 11 ili 12 radim u laboratoriji, od 12 sam u hotelu do negdje 4 ili 5 budem malo kući sa djecom, i ako imamo neke proslave onda sam opet ovdje u Hotelu. Ljeti kada je naša hotelijerska sezona više vremena provodim u Hotelu.


Imate li podršku u tome što radite od okoline, porodice?

Poslednjih  8 godina sama vodim posao, i jesam imala podršku, kako porodice a tu mislim i na supruga, svekra, svekrvu, moje roditelje, naročito majku koja je stalno tu kako bi djeca imala dobru njegu, nekoga s kim će učiti ali i u slučaju bolesti. Zaista mi je to važno da neko stalno boravi s njima a moja majka je između ostalog zdravstveni radnik i onda to što nisam sa njima mogu mirnije da podnesem. Tako da sam imala zaista podršku porodice i prijatelja, posebno žena. Imam nekoliko prijateljica koje su također poduzetnice i to je nekako značajna  i dobra priča a vezano za udruživanje žena u poduzetništvu. Imam jednu prijateljicu koju sam upoznala kroz posao. Ona je otvorila  gerontološki centar u Derventi, evropskog nivoa, sigurno jedan od najozbiljnijih i najsvremenijih u BIH. Tom prilikom smo  se i upoznale i  počele više da se  družimo. Jednom prilikom mi je rekla - nemoj slučajno da bi ti  trebala pomoć a da si nekog drugog pitala. Tu sam za sve što ti treba.  To je mnogo lijepo kada vam neko kao poznanik priđe i ponudi pomoć koju niste ni tražili. I tako smo počele i da se družimo. Ona mi i jeste ona prava podrška u svakom smislu. Bilo da je to u smislu priče ili rješavanju nekih problema, ili davanju savjeta tipa poslovnih sveta, pa do banalnih stvari, kada nam nedostaje kadra u pronalasku istih. Zbog toga je zaista potrebno i važno imati prijatelje i poznanike koji su u biznisu.


Jeste li zadovoljni radnicima, ustvari kako se nosite s problemom svakog poduzetnika u našoj zemlji a to je odlazak radne snage u inostranstvo?

Ja se uvijek trudim da prema njima imam neki fer i korektan odnos, a da uz to dobijem i očuvam njihovo poštovanje. Ja sam tip poslovođe koji sa svojim radnicima radi. Ja svaku svadbu serviram stolove, nosim stolice. Nisam tip šefa koji samo naređuje. Ja možda jesam perfekcionista što im mođžda nekada malo i smeta, ali zajedno sa njima odradim svaki dio posla da pokažem kako je bolje ili kako bi to trebalo biti. Znala sam da pomognem i sobaricama meni to zaista nije ništa strano, ja sam poslovođa koji zna sve te poslove i znam i za koliko vremena se to sve može uraditi. Jedino tako mogu da znam šta oni zaista mogu postići i šta mogu da očekujem i da tražim od njih.  Mislim da je to jako bitno za taj neki dobar odnos poslodavaca i radnika. Naravno da ne tražim previše od njih ali da znam šta i koliko mogu. Nekada kada su oni imali priliku otići negdje drugo ostajali su tu jer kažu da se osjećaju kao kod kuće i niko ih ne omalovažava. Jednostavno imamo zdrav odnos. Generalno jeste da je sve manje radne snage u BIH i sa tim se suočavamo u zadnje dvije tri godine. To je problem i u većim gradovima, odlazak stanovništva, ljudi idu za nekim boljem sutra. Nisu to samo ni bolje plate, nego traže bolju sredinu za život, sređeniju, sigurnost, perspektivu za svoju djecu tako da kažem to je neki problem sa kojima se svi susrećemo. Ima firmi i koje su se zatvorile zbog nedostatka radne snage.


Ugostiteljstvo jeste na udaru, zbog odlaska konobara i kuhara koji najčešće u ljetnoj sezoni odlaze na rad u Hrvatsku a zimi u Austriju. Nekako su se snašli i pokrili taj svoj rad na po tri mjeseca. I mi samo imala veliki odliv radnika u zadnjih godinu dana otišlo ih je najmanje desetak. Premošćavamo taj problem, još uvijek nekako ide, ali zaista teško.

Šta Vama predstavlja najveći problem, odnosno prednost u poslovanju?... Posebno u manjoj sredini

Pa mogu reći da osjetimo nedostatke manje sredine. S jedne strane nemamo puno stanovništva a sa druge manja je i  konkurencija u odnosu na veći grad. Ipak mislim da je bolje u većem gradu jer je jednostavno veći promet ljudi. Ne znam tačan broj stanovnika u Derventi, statistički, ali veliki broj ljudi boravi u inostranstvu. Ljeti je to nešto drugo, kada imamo veći broj ljudi tu u gradu, tada je i sezona svadbi. U zimskom periodu zavisimo isključivo od ljudi koji dolaze iz inostranstva poslovno. Kod nas dolaze gosti koji su vlasnici firmi, njihovi saradnici, kontrolori  i ostali. Kod nas su odsedali i kontrolori i dizajneri za Christian Dior, strani i domaći političari  kao i veliki broj poznatih ličnosti.

Mi u Derventi nemamo nekog klasičnog turizma to je nedostatak grada. Ne mogu da kažem čitave BiH. Možda se može negdje nešto bolje turistički promovisati, a mi jednostavno nemamo to neko prirodno bogatstvo u okolini koje možemo da iskoristimo i da tu nešto ponudimo u turističkom pogledu. Ne mogu da kažem da nemamo u opšte turizma. Upravo dobar položaj Dervente, koja se nalazi na ruti mnogih putnicima doprinjeo je razvoju tranzitnog turizma. Najviše sarađujemo sa stranim agencijama iz Češke i Slovačke i Rumunije. Njihovi gosti su često Japanci koji na proputovanju za Rijeku noće kod nas u hotelu.. Oni idu na  krstarenja a mi smo na toj ruti do mora pa odsjedaju kod nas u hotelu. 

 


Da li lokalna zajednica podržava poduzetništvo, postoje li poticaji, prate li vas poduzetnike srednje škole u smislu obrazovanja za specifična zanimanja, ima li tu saradnje?

Podržava, i to je jako lijepo organizovano. Nažalost ugostiteljsvo manje ali u drugim sektorima privrede više. U školama su napravljene radionice, kupljene mašine za obuku đaka za rad na CNC mašinama. Opština u saradnji sa privrednicima se trudi da se obezbedi neophodni kadar.  Takođe je nedostatak i obućarskog kadra jer imamo pet obućarskih firmi u Derventi.  Zbog tog nedostatka radne snage su fabrike širile pogone u nama obližnjem Prnjavoru. 

Koja je vaša vizija, planovi za budućnost vašeg biznisa?

Imam svakako neke nove ideje, iskreno rečeno, voljela bih se malo povući iz hotelijerstva kako bih stvorila više slobodnog vremena za nove poduzetničke ideje. Već se raspitujem za otkup franšize za proizvodnju dijetalnih i diuretskih sokova od firme iz Beograda.Tako da ja  već stvaram ideje za nove poslove. Baš sam  danas  razmišljala i o nekom edukativnom centru. Ugalvnom ja sam sada tu ali ne baziram se biti vezana samo za jedno mjesto, želim širiti biznis.  

Kao što sam rekla, uvijek smo prelazili iz jednog biznisa u drugi i to se nekako pokazalo dobrim, jer uvijek dođe određen period kada neki biznis stane ili dođete do zasićenja istim, a onda imate neki drugi biznis. Uvijek je nešto aktuelno i isplativo kroz neko vrijeme a onda vremenom prestane da bude interesantno ili unosno kao što je to bilo sa trgovinom nafte. To je dugo bilo jako isplativo do prije šest ili sedam godina kada su došle velike kuće u našu državu koje su imale dobru cijenu jer su i same bile proizvođači goriva nakon čega smo mi jednostavno postali nekonkuretni na našem tržištu. Mi smo to iskoristili da izađemo iz tog posla. To se deševalo i sa širenjem trgovačkih  lanaca.  Sitnije trgovine su bivale zatvorene pod uticajem širenja veliki trgovačkih lanaca. Uvijek treba prepoznati pravi momenat kada izaći iz nekog biznisa i ući u drugi. 

Vaša poruka na kraju, šta je to što žene mogu i trebaju napraviti da bi se našle ali i pozicionirale u poduzetništvu? 

Upravo ovo što Udruženje poslovnih žena u BiH radi je jedan od načina. Da se udruže poduzetne žene i  da svojim radom povučemo one koje još nisu.  Da mi imamo svoj program da zapošljavamo više žena, ali i program da pomognemo  ženama da započnu svoj vlastiti biznis. Naprimjer, da se udruže dvije tri žene, pošto je često problem za početak biznisa finansijske prirode. Ako se udruže tri žene koje imaju neku zajedničku viziju mogu pokrenuti vlastiti biznis. To je možda neki od načina kako pokrenuti žene i stimulisati ih više. Naravno tu ima i ona crna strana, puno odricanja, puno rada, puno stresa. Nekada i ja kažem što meni sve to treba. Možda bih i ja voljela da živim neki mirniji život, da mirnije spavam. Jer vi kada pričate sa nekom ženom koja je u biznisu ako hoće biti iskrena priznaće da se puno brine i strahuje. Nekada obećam nešto a nisam sasvim sigurna da li to mogu ispuniti. Tako svaki put provjeravam svoje mogućnosti  šta  i koliko mogu, strepim ali i radujem uspesima.


Sve vi to nosite sa sobom i onda na sve to morate biti spremni. Ja kažem nekada se osjećam kao mama ne samo svojoj djeci nego velikoj grupi ljudi, zato kažem prosto biti lider i vođa je nešto što treba razmisliti da li mi sve žene želimo biti. Mislim da one žene koje to žele istinski mogu da budu i postignu. Nema nekih velikih stvari u našoj zemlji koji to sprječavaju. Ja sam to 1000 puta rekla i u politici je tako. Neće niko poštediti ženu i reći nećemo mi nju na prljav način oblatiti zato što je ona žena, mislim generalno u politici muškarci nemaju milosti jedni prema drugima, i raznim sredstvima se bore jedni protiv drugih. I sada je suludo očekivati da neko poštedi ženu u politici jer je samo žena. I zbog toga kažem, stvar je samo jesmo li spremne da se borimo na svaki način i da koristimo ista sredstva kao i muškarci ili nismo spremne. Samo treba hrabrosti i snage i veće podrške među ženama.